Bečejski mozaik | Više kukuruza, manje šećerne repe

Prema procenama Privredne komore Srbije prolećna setva će ove godine biti obavljena na nešto većoj površini od uobičajene, odnosno na 2,8 miliona hektara. Razlog za to je što je jesenas, zbog izuzetno loših vremenskih uslova, ostalo nezasejano oko 300.000 hektara. Nažalost, zbog poskupljenja skoro svih inputa, prolećna setva će biti i skuplja za 30 odsto od prošlogodišnje. Najveće površine biće zasejane kukuruzom, pre svega zbog veoma atraktivne cene. Pod ovom kulturom u Srbiji će se prema procenama naći od 1,3 do čak 2,3 miliona hektara. Soja će biti zasejana na 150.000, suncokret na 180.000, a šećerna repa na svega 60.000 hektara, što je za 20.000 hektara manje nego prošle godine. Pšenicom je prošle jeseni zasejano 462.000 hektara što je za 70.000 hektara manje nego što je planirano, pa je ovog proleća interesovanje za setvu jare pšenice i jarog ječma veliko. Nažalost, semenske kuće proizvele su standardnu količinu semenskog materijala, pa će pod ovim kulturama biti zasejano 120.000 hektara.

Opština Bečej
U opštini Bečej, prema nepotpunim podacima Agrokancelarije, ovog proleća biće zasejano oko 27.000 hektara. Poljoprivredna preduzeća i zadruge merkantilni kukuruz posejaće na 3.700, semenski kukuruz na 576, šećernu repu na 416, soju na 2.725, jari ječam na 116, krmno bilje na 262, ovas na 38 i razne vrste povrća na 1.295 hektara. Plan setve individualnih poljoprivrednih gazdinstava u opštini Bečej je da se merkantilni kukuruz poseje na 9.600, semenski kukuruz na 200, šećerna repa na 1.349, suncokret na 2.800, soja na 3.569, jari ječam na 270 i povrće na oko 100 hektara.

Andraš Boja

- Setva se zbog nepovoljnih vremenskih uslova obavlja sporijom dinamikom, ali kašnjenje u radovima nije posledica samo vremenskih uslova. Dosta udela u tome ima i nedostatak finansijskih sredstava kod poljoprivrednika. Cena veštačkog đubriva i ostalih repromaterijala je visoka i neverovatno je poskupela prolećnu setvu. Ipak, ovog proleća ima i dobrih stvari u poljoprivredi. Radi se o akciji Ministarstva poljoprivrede o regresiranju prolećne setve. Regresiranje se odnosi na naftu, 4.000 dinara po hektaru, veštačko đubrivo od 3.500 dinara po hektaru i deklarisano seme od 2.500 dinara po hektaru. Obrada podataka i sam proces će se raditi od 1. aprila, jer je obnova registracija gazdinstava još u toku. Iz podataka koji su nam dostupni vidi se da će šećerna repa biti na manjim površinama, a suncokret, kukuruz i povrće na mnogo većim površinama nego prethodnih godina - rekao je Andraš Boja, glavni stručnjak za poljoprivredu u opštini Bečej.

APPP „Vojvodina - agrar”
Asocijacija primarne poljoprivredne proizvodnje „Vojvodina - agrar” sa sedištem u Bečeju okuplja 27 pravnih lica sa teritorije Vojvodine koja se bave proizvodnjom i ugovaranjem primarne poljoprivredne proizvodnje. Članice asocijacije u predstojećoj setvi planiraju da zaseju oko 100.000 hektara od čega će sojom biti pokriveno od 15 do 17.000, suncokretom 10.000, repom 2.300 i kukuruzom od 40 do 60.000 hektara.
- Primetno je veliko smanjenje površina koje će biti pod repom ali je to logična posledica malog odziva poljoprivrednih proizvođača za seme šećerne repe - rekao je Dragan Nešić, sekretar APPP „Vojvodina - agrar”.

Dragan Nešić

Glavni razlog za slab odziv su dešavanja sa cenama koje su ostale na nivou prošle godine sa neznatnim povećanjem koje nije uticalo dovoljno stimulativno na paore da ove godine seju šećernu repu.
- Za razliku od repe, visoke cene uljarica, suncokreta, kukuruza i pšenice dale su stimulans proizvođačima da se više baziraju na te kulture. Na povećanje proizvodnje suncokreta su uticale i aktivnosti fabrika za preradu uljarica koje besplatno daju seme. Na nivou asocijacije soja će biti na standardnom nivou, dok će površine pod kukuruzom biti znatno više. Tačan podatak ne mogu da dam, jer se jedan broj poljoprivrednika još razmišlja šta da seje, a to će odlučiti u narednih desetak dana. Polovinom maja ćemo znati šta je i koliko tačno posejano i po tome ćemo moći odrediti kako će se kretati cene na tržištu. Bitno je i da li će država dopustiti izvoz određenih kultura, pre svega kukuruza. Trenutna cena pšenice na „zeleno” je od 19 do 21 dinar i cenimo da će na leto biti znatno viša.

OZZ Bečej
Opšta zemljoradnička zadruga Bečej okuplja 105 zadrugara i preko 700 kooperanata čiji je plan da ove godine poseju 1.000 hektara soje, 1.500 hektara suncokreta, 50 hektara repe, 3.000 hektara kukuruza i 100 hektara jarog ječma. U OZZ Bečej jesenas je posejano 2.000 hektara pšenice i 150 hektara ozimog ječma koji su u odličnom stanju. Za razliku od većine zemljoradnika, članovi OZZ Bečej su počeli setvu šećerne repe:

Živko Đakonov

- Repu smo delom posejali a drugi deo će biti posejan kada vremenski uslovi dozvole. Ugovaranje je u toku, ima ljudi koji čekaju poslednji momenat za ugovaranje proizvodnje a sve to će trajati do početka maja - rekao je Živko Đakonov, direktor OZZ Bečej. - Setva za industrijske kulture, suncokret, soju i kukuruz startovaće početkom aprila, ali ne treba žuriti, zemlja je hladna i ne treba počinjati setvu dok temperatura zemljišta ne bude barem 8 do 10 stepeni Celzijusa. Veštačkih đubriva i semena imamo dovoljno i plasiramo ih već tri meseca. Sa fabrikama sa kojima već dugo sarađujemo imamo i niz pogodnosti, Vital nam nudi besplatno seme. To je novi moto fabrika da ljudi više seju suncokret koji je ranijih godina bio potcenjen. Prošle godine je prvi put sa cenom „pretekao” soju i uz nove podsticaje zemljoradnici će ga sve više sejati.

Agrocentrum
Agrocentrum se bavi proizvodnjom ratarskih kultura i organizacijom proizvodnje i posluje na oko 2,5 do 3 hiljade hektara i okuplja oko 40 do 50 kooperanata čije su površine u proseku nešto veće od uobičajenih. U jesen prošle godine u Agrocentrumu je posejano oko 300 hektara pšenice, a za prolećnu setvu planirano je da se poseje oko 500 hektara soje, isto toliko suncokreta, 1.300 hektara kukuruza (prošle godine 1.050) i oko 100 hektara šećerne repe (preko 50 posto manje nego lane).

Imre Gortva

- Zimski radovi su malo okasnili zbog vremenskih uslova i kasnog vađenja repe, pa smo zimsko oranje završili tek krajem februara - rekao je Imre Gortva, predsednik d.o.o. Agrocentruma. - Zbog toga smo morali da radimo više površinskih priprema, posle svake kiše radili smo po jednu pripremu da bismo usitnili zemlju i da bi imali onu strukturu zemljišta koja je potrebna za kvalitetnu setvu. Rasturili smo veštačka đubriva što nismo uspeli u jesenjem periodu i to će se verovatno pokazati u nedovoljnoj kondiciji zemlje, jer će ugradnja đubriva u zemlju biti manje kvalitetna. Na ovom primeru će se još jednom pokazati da se vreme ne može kupovati. Setvu planiramo po vremenskim prognozama i mislim da ćemo setvu repe početi u roku od deset dana. Pšenicu smo jesenas posejali za 40-tak posto manje nego prethodnih godina, ali ono što je posejano trenutno je u super stanju - rekao je Gortva.

Ratar-promet
U bečejskom Ratar-prometu planiraju da u narednoj setvi poseju suncokret na oko 200 hektara, soju na 600, repu na 300 i kukuruz na 750 hektara, što je za oko 30 procenata više nego što je sejano u ranijim godinama. Kao i većina vojvođanskih poljoprivrednika i u Ratar-prometu muku muče sa vremenskim uslovima i činjenicom da sa mehanizacijom ne mogu da uđu u njive:

Blaža Stajić

- Uspeli smo da obavimo sve zimske radove iako je to potrajalo duže nego obično. Duboko oranje smo završili početkom februara a prva priprema je urađena odmah posle toga - rekao je Blaža Stajić, vlasnik Ratar-prometa. - Setvu zbog vremenskih uslova još nismo započeli iako je „visok” datum a u setvu repe, pa zatim i svih prolećnih kultura počećemo kada vreme dozvoli. Bojim se da nećemo brzo krenuti sa ovim poslom jer se i za naredne dane najavljuje slično vreme. Hladno je, vlažno je i jednostavno ne možemo da uđemo u parcele. Tokom jeseni pšenicom smo zasejali 250 ha i ona je sada u jako dobrom stanju. Međutim, postoji bojazan i pretnja da će pšenica poleći pre vremena tako da ćemo najverovatnije morati savremenim preparatima da je štitimo od poleganja. Naši kooperanti ove godine planiraju da repom zaseju upola manje površina nego lane. Možda ne bi sejali ni toliko ali su ljudi uzeli mehanizaciju na otplatu na dve, tri, pet godina i u obavezi su prema šećeranama. Oni na određenim površinama moraju sejati repu, zaradili na njoj ili ne - rekao je Stajić.

Izdavanje državne zemlje u zakup
Predsednik Agrocentruma, Imre Gortva, osvrnuo se i na dve teme koje već duži vremenski period „tište“ poljoprivredne proizvođače - izdavanje državne zemlje u zakup i subvencije od 100 evra po hektaru za registrovana poljoprivredna gazdinstva.
- Ta dva pitanja trebalo bi da raščistimo sa državom. Sadašnja forma i oblik izdavanja državne zemlje u zakup je izgleda neka vrsta nedovoljno kvalitetnog odnosa države prema poljoprivredi. U takvim okolnostima nije poštovan princip kvalitetnog i pravičnog odnosa prema svakom poljoprivredniku, što je vrlo neugodna stvar. Ljudi gube poverenje u državu i Ministarstvo poljoprivrede i verovatno će to vremenom imati loše posledice na poslušnost. Ako neki mogu da budu neposlušni ili previše poslušni, to će izazvati neku vrstu građanske tihe konfrontacije sa državom i to kada dođe vreme da se ispoštuju minimalna i maksimalna građanska prava. Uredbu o subvenciji od „popularnih“ 100 evra (sada je u pitanju iznos od 10.000 dinara - prim. nov.) treba decidno formulisati, a ne da uredba može da se tumači na više načina. Treba ljudima staviti do znanja da 100 evra striktno zaslužuju samo oni koji obrađuju zemlju, bilo da su vlasnici iste, bilo da su u arendi. Vlasnički odnosi bi trebalo da su stvar sudstva, a ne Ministarstva poljoprivrede. Oni koji su samo vlasnici zemlje, a ne obrađuju je, dobiće novac za arendu bez rizika. Oni koji rizikuju proizvodnju, konfrontiraju se sa prerađivačkom industrijom, pod lupom su poreskih organa, riju tu zemlju i znoje se na njoj, jedini su koji zaslužuju ovu pomoć. Ako se taj novac već daje, onda bi trebalo da bude obuhvaćena sva zemlja koju ljudi rade a ne samo do 100 hektara. Ako nema dovoljno novca za svu površinu neka se ljudima podeli ravnomerno, a ne ovako selektivno, restriktivno i kumovski. Hektarski podsticaj ne može biti socijalna kategorija nego samo privredna, a socijalnim davanjima neka se bavi drugo ministarstvo - zaključio je Gortva.

Interventni uvoz pšenice
Vlada Srbije donela je sredinom ovog meseca uredbu o interventnom uvozu oko 200 hiljada tona merkantilne pšenice. Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo rekao je da se vlada odlučila na taj korak da bi sprečila dalji rast cena brašna i hleba na srpskom tržištu. Bubalo je rekao da će polovina te količine biti namenjena robnim rezervama, kako bi se ublažile posledice eventualno loše žetve pšenice u ovoj i u 2009. godini. On je ocenio da je cena pšenice na srpskom tržištu dostigla rekordno visok nivo, ali da neće biti lako nabaviti pšenicu u zemljama u okruženju ili na drugim tržištima, pošto je i tamo cena relativno visoka. Prema njegovoj oceni, posle najava o interventnom uvozu pšenice proizvođači i trgovci u Srbiji već su reagovali i cena pšenice je počela da stagnira.